Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Mao Cedung bio je i ostao istorija, mit, trauma, ideologija, kult i opomena u jednom imenu.

Uverenjem je mogao da zapali naciju, a odlukama da je baci u glad, haos i strah. Bio je vođa revolucije, tvorac jednog od najradikalnijih društvenih eksperimenata u istoriji, pesnik koji je verovao da se svet može preoblikovati snagom ideje, ali i čovek čije su odluke odnele milione života. Kako razumeti ličnost koja je istovremeno simbol kineskog ponosa i epitom političke zaslepljenosti?

Istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka pričaju danas o vođi Kine koji se u kolektivnoj svesti svog naroda i dalje nalazi između svetilišta i optuženičke klupe. Diskutujemo o čoveku koji je sebe smatrao arhitektom novog društva, ali je to društvo platio najvišom mogućom cenom.

Veliki skok napred, kulturna revolucija, male crvene knjižice u vazduhu, omladina koja razbija prošlost kao da je neprijatelj, Dugi marš, velika glad, logori za "prevaspitavanje" neistomišljenika: sve to je bila klima, psihologija, ritam Kine, zemlje koja je u istom dahu želela napredak i spaljivanje svega što je ličilo na juče.

Kako je seljački sin postao neprikosnoveni vođa čija je "jedna iskra mogla zapaliti celu preriju", zašto je njegova revolucija pojela sopstvenu decu, i kako se ideja o "novom čoveku“ pretvorila u mašineriju koja melje ljude?

Kako je njegova vizija Kine, iako toliko kontroverzna i radikalna, uspela da preživi političke lomove XX veka? Šta se dešava kada jedan čovek poveruje da istorija treba da ima samo jednu istinu i jednu putanju?

I zašto je svet, uprkos svemu, i dalje opčinjen Maoom?

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Propaganda u Trećem rajhu nije bila prateći program, bila je režim.

U njegovom središtu, Jozef Gebels, čovek koji je od politike napravio performans, a od svakodnevice pozornicu. Ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj dizajnirao je način na koji ljudi osećaju, pamte i ponavljaju. Od kulta vođe i ritualizovanih govora do precizno tempiranih radijskih nastupa, bioskopskih žurnala i naslovnih strana, sve je služilo jednom cilju: da sumnja u Rajh ne postoji. Govorimo o moći (zlo)upotrebe masmedija i propagandi u službi zla.

Istoričar Ivan Drljača i politikolog, stručnjak za komunikacije, Nikola Parun seciraju tu mašineriju koju je u pogon stavio ministar za nacionalno prosvetljenje i propagandu. Pratimo kako se formira neprijatelj, kako ponavljanje menja stvarnost, kako se humor kroti, jezik preformatira, a kultura potčinjava.

Kako propaganda postaje infrastruktura svakodnevice? Kako se industrijalizuje obmana a državni aparat postaje mašina za manipulaciju emocijama i njihovo "disciplinovanje"? I kako se Nemačkoj uopšte desio Gebels, majstor propagande, koji se provincijskog intelektualca pretvorio u nezaobilaznog, svemoćnog partijskog stratega?

Pre nego što je upoznao Hitlera, bio je kritičan prema nacizmu i čak flertovao sa levicom. Šta se to desilo prilikom njihovog susreta 1926. pa je doživeo prosvetljenje?

Gebelsov uspon nije bio slučajan niti brz : u Berlinu je stvorio novi model političke borbe. Precizno je razumeo puls publike i neprekidno testirao šta radi na masi: od ritma govora, preko muzike, vizuelnog izraza na fotografijama i filmu do trenutka i načina podizanja tenzije i pravljenja euforije.

Imao je sposobnost da ideologiju pretvori u emociju i da od svake jednostavne poruke napravi performans. Berlin mu je poslužio kao eksperimentalna laboratorija, a uspeh u osvajanju mase korišćenjem novina i radija otvorio mu je vrata do najvišeg vrha partije. Tu više nije bio samo propagandista i partijski agitator, postao je čovek koji definiše ton čitavog Trećeg Rajha.

Bio je opsednut imidžom: od montaže fotografija i režiranja govora do kontrole svetla na mitinzima. Tako je režirao i mit o sebi.

Privatno je vodio haotičan, dramatičan život , ispunjen preljubama, ljubomorom i dubokim emocionalnim potresima, a njegovi dnevnici otkrivaju čoveka rastrzanog između grandiozne slike o sebi i stalne potrebe da dobije Hitlerovo odobrenje.

Do kraja rata ostao je fanatično odan, odbijajući svaku pomisao o predaji. Njegov kraj u bunkeru, zajedno sa porodicom, bio je poslednji čin iste propagandne logike koju je širio.

Danas pričamo o načinu na koji je nacistička propaganda prodrla u svaku poru društva: u škole, novine, bioskope, muziku, porodicu, rituale, jezik, humor i svakodnevicu.

Povlačimo pritom i liniju do savremenog sveta u kojem se propaganda više ne oslanja na megafone i filmske žurnale, već na algoritme, viralnost, instant emociju i medije koji dolaze do nas brže nego što umemo da postavimo pitanje o tome šta je zapravo istina.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Kada je Vinston Čerčil prvi put kročio u parlament, delovao je kao čovek koji je došao da pobedi, ne da se dopadne. Bio je previše glasan, previše samouveren, previše svestan da istorija pamti samo one koji tresnu šakom o sto. Generali su ga mrzeli, novinari obožavali, a narod... narod ga je slušao jer niko nije znao da govori kao on.

Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju jedno od najzanimljivijih poglavlja XX veka: život, uspon i pad čoveka koji je u isto vreme bio i spasilac Evrope i simbol britanskog imperijalnog ponosa. Čerčil, večiti buntovnik sa cigarom i čašom viskija, pesnik u uniformi, političar koji je znao da gubi sa stilom i pobeđuje uz osvetu.

Od rovova Burskog rata do bunkera pod Londonom, od govora koji su dizali moral naciji do odluka koje su koštale hiljade života - epizoda istražuje njegovu senku i sjaj, sva lica čoveka koji je uvek balansirao na granici između heroja i autokrate, između vizije i sujete.

Danas pričamo o upornosti, sujeti i neverovatnom instinktu za istorijski trenutak. Ali i o senkama koje prate svaki mit; od kolonijalne politike i rasnih stavova do kontroverznih odluka u ratu, teškoj i komplikovanoj ličnosti koja ne pristaje da se uklapa ni po koju cenu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Period između 1717. i 1739. godine u istoriji Srbije mnogi preskaču, a on je zapravo fascinantan, pun preokreta, neizvesnosti i velikih očekivanja. To je vreme kada se Srbija, nakon Velike seobe, našla između dva sveta: između Beča i Carigrada, između imperija koje su odlučivale o njenoj sudbini. Dok su jedni videli budućnost u habzburškom redu i zapadnom poretku, drugi su još uvek gledali ka starom, poznatom Istoku. Istoričar Nikola Đukić i istoričar umetnosti dr Nikola Piperski razgovaraju o Srbiji pod Habzburškom monarhijom, o provinciji - kraljevini, o pokušajima da se izgradi nova uprava i o tome kako je sve to izgledalo iz perspektive naroda koji je živeo između carskih odluka i svakodnevne borbe za opstanak; o narodu koji je, između tuđih granica, pokušavao da pronađe sopstveni identitet. Srbija je bila strateški prostor, koridor između Beča i Carigrada, i svaka vojska koja bi prešla Dunav smatrala je da ima pravo da je preuredi po svom modelu.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Kao naši članovi na Patreonu, sve ekskluzivne i YouTube epizode možete slušati i na audio platformama poput Apple Podcast i Spotify.

Leto 1944. nije donelo samo Normandiju. Na Istočnom frontu odigravala se ofanziva kakvu svet do tada nije video. Front se raspadao, gradovi su padali. U Belorusiji je pukla kičma Vermahta. Pod velom maskirovke, sovjetske armije udaraju istovremeno na Vitebsk, Oršu, Mogiljev i Bobrujsk; kolone se rasipaju, komandne veze nestaju, a grupa armija Centar prestaje da postoji brže nego što je ikada sanjala nemačka komanda. U samo nekoliko nedelja pada Minsk, front se pomera stotinama kilometara, a „nepobediva” mašina Trećeg rajha pretvara se u improvizovani haos i povlačenje bez plana. Kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka vode nas kroz anatomiju ove ofanzive: kako je sovjetska obmana zaslepela nemačku obaveštajnu službu; zašto su naređenja „držati liniju” i "nema povlačenja" bila presuda, a ne strategija; šta su uradili Rokosovski, Žukov i komandanti frontova da preseku nemačku odbranu po dubini; zašto je oslobađanje Minska označilo tačku bez povratka za Rajh. I kako je operacija Bagration postala najveći nemački poraz u Drugom svetskom ratu i stvarni početak kraja?

Podržite nas na Patreonu https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Ovu epizodu omogućili su vam naši sponzori na Patreonu.

U ovoj epizodi istražujemo jedan od najdramatičnijih događaja u nacističkoj Nemačkoj - Noć dugih noževa. Ova krvava čistka, koja se dogodila između 29. juna i 2. jula 1934. godine, zauvek je promenila tok Hitlerove vlasti i obeležila početak brutalne nacističke tiranije. Kako su ambicije, strahovi i politički manevri doveli do toga da Hitler eliminiše svoje najbliže saradnike? Ko je bio Ernst Rem i zašto je SA, nekadašnji stub nacističkog pokreta, morala biti uništena? Kroz priču o krvavom obračunu unutar nacističkog režima, istražujemo kako je Adolf Hitler iskoristio političku paranoju, unutrašnje sukobe i brutalne metode da učvrsti svoju moć. Šta je zapravo pokrenulo ovu čistku? Ko su bile žrtve, a ko profiteri ovog događaja? I, najvažnije, kako je ova noć oblikovala sudbinu Nemačke, ali i sveta u godinama koje su usledile? U ovoj epizodi naši istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić pružiće vam detaljan uvid u spletke, izdaje i paranoju iza kulisa nacističke vlasti. Tu su i priče o ključnim figurama poput Ernsta Rema, Jozefa Gebelsa, Hermana Geringa i Hajnriha Himlera, kao i analiza uticaja ovog događaja na nacistički režim i međunarodnu politiku.

Kako jedno ime, i posle osam dugih vekova, i dalje izaziva nemir? Njegov život počinje kao legenda o Temudžinu, dečaku poniklom u mongolskim stepama, prepuštenom gladi i izdajama, bez ikakve garancije da će doživeti sledeću zimu, a završava se kao istinita priča o zastrašujućem i surovom vladaru koji je ujedinio plemena, oborio carstva i stvorio najveću svetsku imperiju u istoriji koja se prostirala od Pacifika do granica Evrope. Džingis-kan je danas tema razgovora istoričara i kumova, Nikole Đukića i Nikole Šipke, u kome nas uvode u svet Mongola - u stepe gde je preživljavanje bilo pitanje veštine, ali i u svet discipline, vojničke inovacije i političke genijalnosti.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Postojala je, jako davno, civilizacija koja je podigla gradove veće od evropskih prestonica, izgradila piramide što su se uzdizale ka nebu i razvila sistem pisma, trgovine i religije koji je zadivio, ali i uplašio osvajače sa drugog kontinenta. Ovo je priča o Astečkom carstvu - o njegovom usponu i o njegovom tragičnom kraju. O Astecima i njihovoj imperiji danas razgovaraju istoričari i kumovi Nikola Đukić i Nikola Šipka. Oni nas vode od mitskog puta plemena Meksika do osnivanja Tenočtitlana, grada podignutog usred jezera Teskoko, čuda urbanizma i središta jedne od najsnažnijih država prekolumbovske Amerike. Sam Tenočtitlan imao je preko 200.000 stanovnika, više nego većina tadašnjih evropskih prestonica. Njegovi stanovnici obrađivali su plutajuće bašte - činampas, genijalna veštačka ostrva koja su obezbeđivala obilne useve i činila grad gotovo samoodrživim.