🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

🎁 Naručene proizvode šaljemo nedeljno, kurirskom službom

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Irska pamti

Kada govorimo o Irskoj revoluciji, o ratu za nezavisnost između 1919. i 1921. godine ili o krvavom građanskom ratu koji je usledio, lako je pomisliti da je sve počelo tada, u vihoru XX veka. Ali ta priča je mnogo dublja, starija. Ona se proteže kroz vekove kolonijalnih odnosa, verskih podela, ekonomskih lomova i političkih frustracija koje su oblikovale irsko društvo mnogo pre nego što su se pojavile puške i gerilske jedinice.

Od normanskog prodora u XII veku i dugog procesa engleskog osvajanja ostrva, preko protestanata, unionista u Ulsteru i zakonodavstva koje je katoličku većinu gurnulo na marginu političkog života, Irska je vekovima živela u stanju napetog suživota između imperijalne vlasti i lokalnog otpora. Zemlja, vera i identitet postali su tri tačke oko kojih se vrtela čitava istorija ostrva.

XIX vek doneo je još jednu duboku pukotinu. Velika glad iz četrdesetih godina, jedna od najvećih demografskih katastrofa u evropskoj istoriji, promenila je Irsku zauvek. Milioni su umrli ili emigrirali, čitave zajednice nestale su sa mape, a ideja da je britanska vlast zakazala u zaštiti stanovništva postala je trajni deo irske političke svesti. U isto vreme jačao je moderni nacionalni pokret, od kulturnog preporoda i obnove irskog jezika koji je do tada gotovo nestao do političkih borbi za autonomiju.

Početak XX veka doneo je trenutak u kome su se sve te istorijske linije sudarile. Uskršnji ustanak 1916. godine bio je vojno neuspešan, ali politički presudan - mala grupa pobunjenika uspela je da pokrene proces koji će ubrzo prerasti u rat za nezavisnost. Gerilski sukob između Irskih republikanskih snaga i britanske vlasti promenio je prirodu borbe i doveo do sporazuma kojim nastaje Irska Slobodna Država.

Ali upravo tu počinje nova tragedija. Sporazum koji je doneo nezavisnost podelio je irsko društvo i izazvao građanski rat između nekadašnjih saboraca. Sukob je bio kratak, ali duboko traumatičan, jer je rat za državu pretvoren u rat oko toga kakva ta država treba da bude.

U ovoj epizodi kumovi i istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka otvaraju čitavu tu složenu priču - od imperijalne prošlosti i društvenih podela, preko gladi i emigracije, do revolucije i građanskog rata koji su oblikovali modernu Irsku. Priču o zemlji u kojoj su istorija, identitet i politika vekovima rasli zajedno, sa dubokim posledicama koje se osećaju i danas.

Posetite našu prodavnicu, gde možete istorijski odgovorno da trošite svoje pare:

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Renesansa ima svoje heroje, ali malo ko je nosio sopstveni mit tako teško i tako svesno kao Mikelanđelo. Skulptor koji je mrzeo slikarstvo, slikar koji je izmenio tok zapadne umetnosti, čovek koji je ceo život proveo u sukobu sa naručiocima, savremenicima, telom, Bogom i samim sobom.

Iistoričari umetnosti Mina Radovanović i dr Nikola Piperski razgovaraju o Mikelanđelu kao umetniku renesanse, ali i kao čoveku svog vremena: Firence, Rima, papskih dvorova i nemilosrdnih umetničkih rivalstava. Od Davida kao političkog simbola, preko nemirne monumentalnosti Sikstinske kapele, do mračnih tonova Poslednjeg suda, pratimo razvoj umetnika koji je tražio istinu kroz pokret, živost, napor, snagu, bol, nemir.

Otvaramo pitanja Mikelanđelovog odnosa prema antičkom nasleđu, opsesije ljudskim telom, uloge crteža kao temelja svega, ali i njegove lične krize, religiozne sumnje i pozne radove u kojima se renesansna jasnoća raspada pred nečim tamnijim i težim.

Renesansa je volela ravnotežu. Mikelanđelo Buonaroti ju je razbijao. Njegova umetnost, saglasni su kritičari, pritiska, opterećuje i traži da joj se gleda pravo u oči. Ovo je priča o čoveku koji je renesansu naterao da pokaže zube.

🛍️ HistoryCast prodavnica na internetu👉 https://podmedia.rs/historycast/

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

U zimu 1649. Engleska je izvela svog kralja na stratište i time presekla lanac koji je vekovima povezivao vlast, tradiciju i božanski autoritet. Čarls I osuđen je i pogubljen javno, hladno i proceduralno. Sečivo je palo, a sa njim i ideja da je kruna nedodirljiva. U tom trenutku Engleska je ostala bez kralja, ukinula monarhiju, nije imala ustav. Pitanje više nije bilo ko sedi na prestolu. Pitanje je bilo da li presto uopšte postoji.

Nakon građanskog rata ostao je da vlada samo Krnji parlament (Rump Parliament) čiji je legitimitet bio upitan, jer je poticao iz tradicije koja je prekinuta proglašenjem Komonvelta. Parlament je vekovima postojao uz kralja, a ne umesto njega.

U zemlji u kojoj je vlast vekovima dolazila "odozgo“, kroz kralja kao pomazanika Božjeg, sada se traži novi izvor suvereniteta.

Odakle dolazi vlast ako ne dolazi od Boga kroz kralja?

U središtu tog vtektonskog poremećaja našao se, a i odlično snašao Oliver Kromvel, puritanac, vojskovođa, čovek snažne religiozne svesti i političkog instinkta. Kada parlament pokaže slabost i neodlučnost, Kromvel ga 1653. raspušta silom. Ubrzo nastaje prvi pisani ustavni dokument Engleske Instrument of Government i uspostavlja se Protektorat.

Engleska formalno ostaje republika, ali Kromvel kao Lord Protektor u rukama drži koncentrisanu vlast kakva je po mnogo čemu podsećala na monarhiju bez krune. Odbija titulu kralja, ali prihvata ceremonijal, rezidenciju i političku strukturu koja nosi težinu gotovo suverene vlasti.

Evropa ovaj čin posmatra kao zločin. Pogubljenje kralja doživljava se kao svetogrđe, kao opasna poruka svim dinastijama. Engleska postaje izolovan slučaj, laboratorija u kojoj se ispituje da li se vlast može graditi bez svetog autoriteta.

Uz Nikolu Đukića i Ivana Drljaču danas pratimo Englesku republiku kao politički eksperiment bez presedana: državu bez kralja, vlast bez tradicije, poredak koji traži novi izvor legitimnosti. Kroz lik Olivera Kromvela otvaramo pitanje da li je Protektorat bio revolucionarni iskorak ili oblik lične vlasti u novom ruhu. Posmatramo kako ideja suvereniteta prelazi put od božanskog prava do političke konstrukcije i kako se kratki republikanski period, iako neuspešan u institucionalnom smislu, pokazao presudnim za kasniji razvoj ograničene i ustavne monarhije.

Engleska republika trajala je jedva jedanaest godina. Ali pitanje koje je otvorila - odakle dolazi vlast - ostalo je trajno.